Vesti

Svetske arhitekte opet grade Srbiju

05.02.2011.

Svetske arhitekte opet grade Srbiju

 

Nedavno okončani konkurs za zgradu Centra za razvoj nauke u Novom Beogradu na kome je pobedilo idejno rešenje austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera potvrdio je da su svetske arhitekte, uprkos krizi građevinarstva, prisutne u Srbiji.

 

enterijer stanova Volfgang ČapelerPobednički projekat Volfganga Čapelera: Centar za razvoj nauke

 

 

Nešto ranije idejno rešenje za priobalje Luke Beograd dao je Holanđanin Danijel Liberskin. Srpski gradovi oživljavaju na projektantskim stolovima svetskih biroa po novim načelima i standardima, a Čapeler i Liberskin su se tako pridružili kolegama koji su decenijama ranije ostavili trajan trag u Srbiji.

Iako je najveći broj tih zgrada delo ruskih arhitekata koji su u Srbiju prebegli nakon Oktobarske revolucije, svoj umetnički trag ostavljali su i Česi, Austrijanci ili Poljaci.

 

Naime, nakon oslobođenja Srbije, mlada kneževina uputila je poziv stranim stručnjacima svih kategorija da dođu u našu zemlju i grade. Oni su tada mahom dolazili sa teritorije Austrije, pa kasnije Austrougarske, ali i Belgije, odnosno s prostora koji su tada bili tehnološki daleko ispred Srbije.

 

Prema rečima Ivana Raškovića, predsednika Društva arhitekata Beograda, među prvima je nikla zgrada Rektorata u Beogradu, delo Čeha Jana Nevola. Nakon ove, tek deset godina po završetku Prvog svetskog rata, sazidana je opservatorija na Zvezdari, delo Čeha Jana Dubovija. Ova opservatorija sastoji se od kompozicije tehnološki naprednih arhitektonskih objekata namenjenih naučnoistraživačkom radu i univerzitetskoj nastavi.

 

A brojne zgrade u kojima su smeštene kulturne, verske i državne institucije zdanja su koja su u međuratnom periodu projektovale ruske arhitekte u Beogradu.

 

- Između dva svetska rada veliki broj ruskih arhitekata prebegao je u Srbiju nakon Oktobarske revolucije, gde su i ostali da žive u mladoj Kraljevini Jugoslaviji i za sobom su ostavili mnoge značajne građevine - objašnjava Rašković.

Jedan od njih je i Nikolaj Petrovič Krasnov, koji je projektovao ili učestvovao u izgradnji zdanja Vlade Srbije, današnjeg Ministarstva spoljnih poslova, Kraljevskog dvora na Dedinju, crkve Ružice na Kalemegdanu i nekadašnjeg pozorišta Manjež, na čijem mestu se sada nalazi Jugoslovensko dramsko pozorište. U znak zahvalnosti i odanosti novoj otadžbini, na svim projektima potpisivao se kao Nikola.

 

I zgrade Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Ruskog doma i Starog generalštaba dela su još jednog Rusa Viktora Lukomskog. Još jedan od značajnijih ruskih arhitekata Grigorije Samojlov projektovao je palatu Penzionog fonda, crkvu Sv. Arhangela Gavrila i Aleksandra Nevskog. On je bio jedan od 40.000 Rusa koji su nakon Oktobarske revolucije emigrirali u Kraljevinu SHS. 
Nisu, međutim, samo Rusi gradili u Beogradu.

 

- Muzej nauke i tehnike u Beogradu, na primer, delo je Borisa Podreka, austrijskog arhitekte italijansko-srpskog porekla - kaže Rašković i dodaje da je Podreka rođen u Beogradu, a pošto mu je otac rodom iz Italije, nakon Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Italiju.

 

Nekadašnji Oficirski dom u Novom Sadu

 

Ruske arhitekte su projektovale i zdanja širom Srbije. Tako ih je najviše gradilo u Vojvodini. 

Prema rečima Vladimira Mitrovića, direktora Muzeja Vojvodine, dva najpoznatija bili su Jurij Nikolajevič Šreter i Konstantin Paris, koji su projektovali Oficirski dom i Dispanzer u Novom Sadu.

- U Somboru i Vršcu su radili samo fabrička postrojenja ili privatne kuće - napominje Mitrović i dodaje da je zgradu Srpskog narodnog pozorišta osamdesetih godina projektovao Poljak Viktor Jackijevič.

 

Narodno pozorište u Nišu

 

U Nišu je takođe projektovao poznati ruski arhitekta Aleksandar Medvedev, čije ime nosi i jedna ulica u ovom gradu. Njegovih ruku delo je i današnja Skupština grada. Narodno pozorište u Nišu uradio je njegov zemljak Tatarinov Vestfolf.

Izvor:

blic.rs

odštampaj vest pošaljite Vašu vest podelite

Svetske arhitekte opet grade Srbiju

Preporuka i komentari

0 ljudi je preporučilo ovaj tekst.
2 ljudi je komentarisalo ovaj tekst.

jasmina

16.07.2011.
ako bi se ukinuo arhitektonski fakultet , onda bi profesori ostali bez posla a i drzava bi imala manje para jer studenti ne bi postojali, samim tim ne bi imali od koga da uzimaju pare od skolarine...

arhitekta iz SRBIJE

08.04.2011.
pa dobro,kad mi nemamo \"kvalitetne\"arhitekte onda ce nasa VLADA REPUBLIKE SRBIJE da placa arhitekte iz inostranstva!!! Zapitajte se onda zasto postoje fakulteti arhitekture u SRBIJI,sto ih neukine Vlada Srbije? Po mom saznanju nasi inzenjeri projektuju sirom SVETA. pozz
Video nadzor
Led rasveta
Nameštaj
renoviranje stana
alati
Alu i pvc stolarija
Knjigovodstvene usluge
apartmani beograd
Poliklinika dr Draskovic

Procitajte novi savet, pronadjite zanimljiv tekst koji ce Vam pomoci jer je sajt EnterijerStana baza korisnih saveta i tekstova kao i firmi iz raznih oblasti koje se ticu uredjenja stana. Bilo da je u pitanju dvoriste, uredjenje stana, kuce, ili Vam je potreban majstor za odredjenu uslugu ili savet, nas sajt je idealan za takve potrebe. Iskoristite nas sajt i ne gubite vreme na trazenje potrebnih informacija o uredjenju enterijera vec ubrzajte svoje radove, bili to zavrsni radovi ili ste tek na samom pocetku.