Uzmite papir i olovku, prođite kroz stan i u svakoj prostoriji zabeležite odgovore na sledeća pitanja:

1. Čemu služi ova prostorija?

Razmislite da li je njena formalna namena ujedno i najbolja. Na primer, ako članovi porodice retko koriste trpezarijski sto, trpezariju preuredite u radnu sobu i, u tom slučaju, odmah ucrtajte mesto na kom bi vam trebala svetlost.

2. Šta je čini mračnijom?

Možda vam je neka velika biljka ili slika potpuno nepotrebna.

3. Ko koristi prostoriju?

Starijim osobama treba mnogo više svetla nego deci.

4. U koje doba dana se prostorija najviše koristi?

5. Iz kog smera dolazi prirodno svetlo?

Kada ste utvrdili i zapisali ove osnovne podatke, pređite na crtanje novog rasporeda izvora svetla.

6. Prvo ucrtajte ono što se ne može pomerati – vrata, prozore, grejna tela, kao i velike komade nameštaja.

7. Strelicama označite smer u kom najčešće gledaju oni koji u prostoriji borave – prema televizoru, prozoru, ka radnoj površini.

8. Označite postojeće svetiljke.

9. Kako biste otklonili kritične tačke slabog osvetljenja, označite mesta na kojima su vam potrebni novi izvori svetlosti. Isto uradite i s prekidačima. Većina prostorija ima prekidač-dva, a vi odredite mesta na kojima biste vi želeli da stoje.

10. Razmislite da li vaši postojeći lusteri i lampe mogu da se prilagode novim potrebama. Imajte u vidu da ne morate sve da menjate. Čak i ako niste vični ovakvim zahvatima, razmislite o lusterima ili lampama koje imaju sijalice s pokretnim „vratom“, pa možete sami da ih usmeravate u željenom pravcu. Iako bi trebalo svaku sobu tretirati kao posebnu celinu, pokušajte da ujednačite osvetljenje kako biste stilski povezali prostorije.